Neustrašivi pogledi

Dobrodošli na moj blog

11.05.2014.

...ali samo u prošlosti...

Sjetim te se. Ponekad. Onako iz sadašnjosti bacim pogled u daljinu. U prošlost. Tvoju, našu prošlost. Razmišljam o tome kako bi bilo da smo ovako napravili, da sam onako postupala, da si onako reagovao...da...da. Da se vratim tamo na raskrsnicu gdje smo stali, ne bih voljela. Previše bi bilo za oboje boli, previše bi jednostavno bilo svega. Kad, kad i poželim da te vidim. Onako kao prije. Nasmijanog, umornog, nenaspavanog...ma kakvog god, samo da te vidim. Iako znam koliki je rizik svega toga, bacam kokcu iz ruke ne bi li okrenula na tvoj broj. Riskiram i ovo malo što mi je preostalo. Previše tog, kao što drugi kažu, pa i ti, vremena je prošlo. Ali meni je to bilo neznatno kad, kada sam ti čula glas. Sve nedaće koje sam prošla ostale su iza mene u tom momentu. Brojni padovi. Ostali su. U prošlosti. I jednostavno mi nije ništa drugo nije bilo važno osim tebe. Osim tebe, jedini moj. Šaku pjesama i pisama sam skupila za tebe. Ali svejedno, koliko god da ih ima, nikad ih pročitati nećeš. S vremena na vrijeme me tako jako zaboli. Zabole me mnoge stvari, ali ne kao prije. Kao u prošlosti. Opet taj neki pojam vremena se javlja u mom životu. Ali opet je nebitan. Vrijeme je za neupućene budale. Vrijeme s moje perspektive ovako izgleda: prije, sad i ono što će biti. I samo to. Stanem u prošlost, bacim se u njeno naručje, baš kao i sada, i ti si tamo, svo to vrijeme. I prije i sad i poslije. Ali samo u prošlosti.

<< 05/2014 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031